Mamlakatlar va mintaqalarni o'rganish shuni ko'rsatadiki, innovatsion tizimlar raqobatbardoshligining yagona asosiy omili yo'q. Har bir muvaffaqiyat tarixi - AQSh, Yaponiya, Shveytsariya, Finlyandiya, Isroil - noyob faktlar to'plamining birgalikdagi harakati natijasida yuzaga kelgan. Innovatsion natijalarni nafaqat iqtidorli ixtirochilar va buyuk ilmiy kashfiyotlar belgilab beradi. Muhandislik ta'limi va moliyaviy resurslar, klasterlar va texnologik infratuzilma doirasidagi o'zaro aloqalar, xorijiy olimlar va muhandislar uchun mamlakatning jozibadorligi va to'g'ri davlat boshqaruvi, tijoratlashtirish ko'lami va yangi mahsulotlarga bo'lgan talab - tom ma'noda mamlakat innovatsion tizimini tashkil etuvchi barcha narsalar muhim ahamiyatga ega. raqobatbardoshligi uchun. Biz innovatsion tizimlar raqobatbardoshligining oltita “komponentini” aniqlaymiz.
Мақолада етакчи иқтисодчи олимларнинг банк инновациясига оид илмий тадқиқотлари ва амалий ишланмаларда келтирилган хулосаларни танқидий таҳлил этиш асосида тижорат банклари инновацион фаолиятини бошқаришга тааллуқли тушунчаларнинг иқтисодий моҳияти очиб берилган. Шу билан бир қаторда, банкларнинг инновацион инфратузилмаси ва экотизимини шакллантириш юзасидан таклиф ва тавсиялар акс эттирилган.
Мақолада миллий иқтисодиётда инновацияларнинг ўрни, инновацион фаолиятни ривожлантириш истиқболлари, миллий иқтисодиёт рақобатбардошлигини оширишда инновацион инфратузилмани шакллантириш ва ривожлантириш масалалари кўриб чиқилган. Ўтиш иқтисодиёти мамлакатларида инновацион сиёсатда хорижий технологияларни фаол ўзлаштириш муҳимлиги асосланилган. Миллий инновация тизимини шакллантиришнинг устувор йўналишлари таҳлил этилиб, инновацион инфрузилмани ривожлантириш ва самарали бошқариш юзасидан таклифлар берилган.
Илмий мақолада республикамизда туризм инфратузилмасини такомиллаштиришда эркин туристик зоналарни ривожлантиришнинг стратегик йўналишларини белгилаш, бу борада хорижда амалга оширилаётган ишларни таҳлил қилиш асосида ривожланиш йўналишларини белгилаб олиш ва туристларга сифатли хизмат турларини ишлаб чиқиш бўйича таклиф ва тавсиялар баён этилган.
Мақолада Ўзбекистон ва Марказий Осиё мамлакатларида Хитой давлатининг ташаббуси билан амалга оширилаётган «Бир макон, бир йул» лойихаси доирасида транспорт-коммуникация и инфратузилмалар соҳасидаги имкониятлар кўриб чиқилган.
Ушбу мақолада интеллектуал мулк объектларини тижоратлаштиришда краудфандинг платформаларининг зарурияти асосланиб, уни такомиллаштиришда институционал халқаро келишувлар шартномасининг таркибий тузилиши, макроиқтисодий кўрсаткичларда тутган ўрни ёритиб берилган. Шунингдек, интеллектуал мулк соҳасини ривожлантириш мамлакатимизнинг жаҳон интеграциясидаги асосий омил эканлигидан келиб чиқиб миллий краудфандинг платформаларни яратишга оид илмий таклиф ва тавсиялар ўрин олган
Maqolada shahar ko‘cha-yo‘llarini loyihalash, qurish bo‘yicha, unda transport tizimi faoliyatini yo‘lga quyish shahar ko‘cha-yo‘llari, ularning elementlari, tasnifi, turlari, shahar transporti, avtomobillar qatnov qismlari bundan tashqari, transport va piyodalar harakatini tashkil etish masalalari keltirilgan.
This article reviews scientifically the issues of developing logistical infrastructure of agricultural products in the countries in conditions of globalization of the economy,the importance of improving its innovative economy and creating logistics centers, and the analysis and capabilities of the development of this area.
Ushbu maqolada shahar ko'chalarining turli uchastkalarida chiqindi gazlardan havo ifloslanishi darajasini aniqlashning mavjud usullari, shuningdek, o'lchash vositalarining mavjudligi tahlil qilingan.
Ушбу мақолада ҳудудларнинг иқтисодий мустақиллигини мустаҳкамлаш ва иқтисодиётни барқарорлаштириш жараёнида маркетинг тадқиқотларининг муҳим йўналишларидан бири транспорт хизматлари учун самарали бозорни шакллантиришдир, бозор инфратузилмасининг энг муҳим таркибий қисми бўлган транспорт алоҳида минтақалар ва умуман мамлакатнинг ижтимоий иқтисодий ривожланиш динамикаси ва самарадорлигига сезиларли таъсир кўрсатиши тадқиқ этилган
Жахон мамлакатлари миллий иктисодиётининг глобаллашув жараёнида транспорт инфратузилмасининг роли ва ахамияти ортиб бормокда. Давлатимиз рахбари таъкидлаганларидек: “Хаётнинг узи ва утган йиллар -зжрибаси худудларни комплекс ривожлантиришни ва инфратузилма фаолиятини тубдан узгартиришни таъминлашдаги жиддий камчиликларни бартараф этишни талаб килмокда. Шу сабабли йул-транспорт, мухандислик-коммуникация ва ижтимоий инфратузилмани ривожлантириш ва модернизация килиш буйича дастурларнинг прогноз параметрларини ишлаб чикиш ва амалга оширишни назорат килиш хамда уларга лишиш лозим. Якуний максад - иктисодиёт тармоклари учун ишончли инфратузилмани шакллантириш, захар ва кишлок ахолисига кулай шарт-шароит яратиб беришдир.”
Мазкур мақолада туризмнинг иқтисодий ривожланишдаги аҳамияти, мамлакатимизда туризм соҳасини ривожлантириш бўйича амалга оширилаётган ишлар таҳлил этилган. Ривожланган хорижий давлатларнинг ҳуқуқий қиёсий таҳлиллари ҳамда илғор тажрибаси асосида юртимизда туризмни ривожлантириш бўйича таклифлар келтирилган.